Poremećaji ishrane
Kako postoje mnogobrojni stilovi i različite navike ishrane koji omogućavaju zdrav i dugovečan život, isto tako postoje i one koje vode najčešće tinejdžere i mlađu odraslu populaciju u poremećaje ishrane pogađajući sve kulture i slojeve društva.
Ekstremi ovih poremećaja su ili prejedanje ili izbegavanje hrane zbog čega nastaju bolesti anoreksija nervosa, bulimija nervosa i gojaznost.
Osnovni kriterijum za dijagnostikovanje anoreksia neurose je težina. Osobe koje pate od anoreksie imaju veoma nisko samopouzdanje i iskrivljenu sliku o svom telu uvek nezadovoljne percepirajući sebe kao debele i neprivlačne. Osoba je često depresivna i ima konstantan strah od gojaznosti, ali i poremećaj vezan za endokrinološki status. Kod žena se to manifestuje kroz izostanak menstruacije, a kod muškaraca promenama u potenciji. Gubitak težine uslovljen je izbegavanjem hrane koja goji. Ukoliko se ipak dogodi da se prepusti jakom impulu i unese hranu, osoba se imati snažnu potrebu da je se oslobodi pa će aktivnosti usmeriti na prekomerno fizičko vežbanje ili čišćenje različitim laksativima. Kada ova dva ponašanja, prejedanje i čišćenje, postanu uobičajena usled jakog fiziološkog impulsa, osoba najčešće razvije i bulimia nervosu.
Bulimia potiče od latinske reči lisičja glad, a nervosa ukazuje na njenu kliničku povezanost sa anoreksiom nervosa. Osnovni kriterijum za dijagnozu bulimie je učestalost i intezitet ciklusa prejedanja i povraćanja. Osobe koje pate od bulimie najčešće se kreću u okvirima normalne težine za svoju visinu, neke delimično ispod ili preko, ali ne uvek i gojazne. Svet osoba sa bulimiom je impulsivan, jer doživljavaju epizode polu-izgladnjivanja uskraćivanjem obroka onda kada nemaju epizode prejedanja. Povraćanje često dovodi do emocionalnog olakšanja, i predstavlja destruktivni mehanizam prevladavanja od koga počinju da zavise. Smatra se da je bulimia najopasniji oblik poremećaja ishrane zbog teške uočljivosti jer osoba nije ni premršava, ni gojazna, pa samim tim i proces lečenja kreće kasnije i duže traje.
Prejedanje je konstantna patološka nezasitost, razmišljanje i potreba za konzumiranjem hrane u ogromnim količinama, makar dva puta nedeljno u epizodama, koje vodi u poremećaj ishrane nazvan gojaznost. Impuls iz tela smiruju prejedanjem i tako zatrpavaju svoja osećanja i autentične potrebe. Uzroci gojaznosti su udruženi konstitucioni, metabolički, hormonski, društveni i psihološki. Gojazne osobe često, kao i anoreksične, imaju problem sa izražavanjem svoje seksualnosti, jer i oni svoje obline skrivaju gojaznošću. Kada hrana postane odgovor na svaki stres, uskraćenost i pokušaj da se nadoknadi ljubav i saosećanje iz najranijih dana, gojaznost se javlja kao logična posledica. Gojazne osobe mogu oboleti od brojnih fizičkih bolesti i razviti brojne psihopatološke simptome.
Pristup lečenju poremećajima ishrane mora biti multidisciplinaran zbog kompleksnosti problema. Prvi cilj lečenja je obnavljanje nutritivnog statusa i fiziološkog funkcionisanja kroz niz psiholoških intervencija. Krajnji cilj psihoterapijskog procesa je sazrevanje, rast i razvoj samopodrške i kreativna primena energije na zadovoljavanje svojih potreba ne zaviseći od sredinske podrške.