Anksioznost

Anksioznost je lebdeći, neodređeni strah, teskoba koja se najviše oseća u grudima.

Postoje mnogobrojne situacije u kojima je anksioznost sasvim racionalno i adekvatno osećanje jer priprema telo na zaštitu od povrede: promena životnih okolnosti, telesne bolesti, svest o starosti – nemoći, psihičke promene usled neurotskih simptoma, ratna stanja, revolucionarne promene… i pogađa celo biće obuhvatajući fiziološku, bihevioralnu i psihičku reakciju – lupanje srca, mišićna napetost, suvoća usta, znojenje, otežano izražavanje, stanje strepnje i teskobe.

Međutim, ako anksioznost nije povezana ni sa jednom posebnom situacijom i nastupa iz „vedra neba“, onda se naziva slobodnom lebdećom anksioznošću, a u svom težem obliku spontani napad panike. Iz geštalt perspektive panični napad se zapravo posmatra kao nastavak kontinuuma anksioznosti. Kada osoba nije u mogućnosti da razvije poverenje u siguran svet onda posledice rasta i razvoja njegove ličnosti mogu biti drastične.

Anksioznost i strah imaju adaptivnu funkciju, jer predstavljaju alarm organizma na neku opasnost, s tom razlikom što je u strahu osoba svesna opasnosti pa pokreće i organizuje svoje odbrane da bi se zaštitila od opasne situacije, a kod anksioznosti osobi nisu jasni uzroci, ne prepoznaje ih, uglavnom su nesvesni, pa zato i ne pokreće jasnu odbranu. Zato je i osećaj bespomoćnosti kod aksioznosti u odnosu na emociju straha značajno izraženiji.

U dugotrajnom i strpljivom terapijskom radu sa anksioznim osobama, rekonstruišu se i asimiluju negativna verovanja o svetu koji je nesiguran, uz postepeno kreiranje podržavajuće podloge za nova iskustva. Važan postupak u terapiji anksioznih stanja i paničnih napada je rad na svesnosti o fizičkim senzacijama, disanju i telesnim procesima. Geštalt terapijski odnos nudi pozadinu sve dok osoba nije sposobna da se bavi svojom anksioznošću.