Trauma
Trauma je povreda koja nastaje iznenadnim, snažnim i intruzivnim događajem posebno onim događajem koji ugrožava život osobe
Psihološka trauma je reakcija na traumatski događaj koji je izvan svakog uobičajenog iskustva i koji postaje psihička i fizička ugroženost života. Ljudi na traumatsko iskustvo reaguju različito, najčešće intenzivnim strahom, bespomoćnošću ili užasom koji zajedno vode fizičkim, ponašajnim, kognitivnim i duhovnim simptomima kao što su: ponovno proživljavanje traume kroz fleshback misli, otupelost na sve što podseća na traumu, povećana budnost, iskrivljena slika o sebi i potrebi za sigurnošću uspostavljanjem kontrole i moći, slika o drugima i potrebi za povezivanjem i pripadanjem, preispitavanju identiteta – krivica i stid, poljuljana sposobnost planiranja budućnosti.
Akutna stresna reakcija kroz razvoj navedenih simptoma javlja se do trideset dana po traumatskom iskustvu. Ako simptomi traju duže od trideset dana posle traumatskog događaja, onda se smatra da je osoba ušla u Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) koji je akutni ako simptomi ne traju duže od tri meseca, a hronični ako traju duže. Sem individualne traume u koju spadaju gore navedeni akutni stress i PTSP postoji kolektivna u kojoj traumatično iskustvo deli grupa ljudi ili nacija, i transgeneracijska u kojoj se sadašnji članovi polja identifikuju sa traumom (bolom) predaka iz lojalnosti.
Razlika između traume i stresa je u psihološkom smislu jer je stres napetost, teškoća ili pritisak sredine koji osoba oseća, imajući na raspolaganju sisteme podršku kroz neprekidnu svesnost na granici kontakta. Za razliku od traume u stresu nije urušeno bazično poverenje.
Zadatak terapije je da obnovi osnovna verovanja osobe i da oživi pozitivno razmišljanje, sistem vrednosti, nadu, veru i perspektivu budućnosti, da povrati poverenje u unutrašnje procese. Tokom rada sa osobom koja je preživela trauma (naglasak na silovanje) terapeut ohrabruje osobu da sebe ne okrivljuje, da ne poriče, negira ili potiskuje prošlo traumatično iskustvo, da sebe više spozna i ako je moguće izrazi emocije i aktivira granice. Traumatizovana osoba se uči introspektivnosti prihvatajući da je slaba, ne odbacujući doživljeno iskustvo ne okrećući se protiv njega, tj. sebe.